Dizajn hakeri

Posle manje pauze, Arsenije i ja smo se vratili sa ludom temom „design hackinga“, istražujući šta to znači biti dizajner u eri veštačke inteligencije. Nismo se fokusirali na AI u dizajnu, već na design hacking kao novu vrstu dizajnera. Pričali smo o tome kako se menja potreba za specijalistima, a generalisti, odnosno dizajn hakeri, postaju traženiji jer im tehnologija omogućava da rade mnogo stvari „dovoljno dobro“.

Raspravljali smo o tome kako nas AI oslobađa od zanata i ručne izvedbe, prebacujući fokus na rezultate, merljivost i poslovne ciljeve. Dotakli smo se i potencijalnog razvoja „bezdušnog“ softvera naspram „kovanog“, personalizovanog softvera, kao i ideje da bi ChatGPT mogao postati novi interfejs za aplikacije. Istakli smo važnost eksperimentacije, koja sada postaje jeftina i brza, omogućavajući nam da bez odobrenja testiramo promene.

Znamo da mnogi dizajneri, suočeni sa promenama, odbijaju da prihvate novu realnost, ali mi vidimo priliku da budemo autonomniji, kreativniji i da radimo na pravoj stvari, umesto na njenoj imitaciji. Važno je razmišljati svojom glavom, ne dozvoliti da nas „dolina zbunjujućeg“ zavede, i iskoristiti AI kao alat za učenje i unapređenje, a ne da stvara umesto nas. Verujemo da ovo osnažuje dizajnere, otvarajući im vrata ka direktnijem uticaju na proizvod.