Zalet Prekovremeno

Epizoda koju ovde rezimiramo predstavlja naš prvi "office hours" – jednu potpuno neobuzdanu, sirovu i necenzurisanu sesiju za Zalet, gde naslućujemo šta uopšte treba da budu naši naredni koraci, kako u komunikaciji sa publikom, tako i u građenju prisustva na mreži. Gost nije bio prisutan u ovom razgovoru – ovo je bio vrlo spontani, nefiltrirani dijalog između nas dvojice.

Najveći deo epizode proveli smo debatujući oko društvenih mreža, da li nam je zaista potreban poseban Zalet profil na Instagramu, TikToku, ili sličnim platformama, ili je dovoljno da sve ostane na našim ličnim nalozima i YouTubeu. Analizirali smo koliko bi vođenje društvenih mreža zapravo samo oduzimalo vreme, izazivalo nepotreban pritisak i odvelo nas u pogrešnom smeru – ka površinskim interakcijama, umesto suštinskog rasta i kvalitetnog sadržaja.

Secirali smo aktuelni fenomen kratkog sadržaja, "shortsa", i kako je granica za nešto što se doživljava kao "long form" danas potpuno pomerena – pet minuta je često plafon koncentracije na internetu. Zaključili smo da ne želimo da silujemo sadržaj zbog algoritama, niti da imitramo influenserske igrarije. Naš pravi potencijal vidimo u objavljivanju behind-the-scenes materijala, spontanih razmišljanja, i linkova ka temama koje su nas pogodile te nedelje – ali bez šablona i bez očekivanja da ćemo nekome garantovati korisnost.

Analizirali smo i šire teme iz digitalnog sveta: više puta smo secirali zašto su neki alati i servisi (poput Evernote-a ili Meetup-a) propali, pitali se zašto niko nije napravio platformu za događaje bolje od Facebooka, i diskutovali o zasićenosti dizajna open-source startapova (gde su svi sajtovi svedeni na generičku crno-belu estetiku bez identiteta). Osvrnuli smo se i na trendove poput eksperimentisanja sa formatima newslettera (Craig Mod), kao i na stari problem sa skupljanjem i arhiviranjem sadržaja na mreži (spominjući Pinboard, MyMind, Mem i slične alate).

Tu je i doza zdrave kritike na račun “growth hacker” i marketinških magova koji su uspeli da prodaju poznate trikove kao inovaciju – npr. pokretanje “open source” alternativa već poznatim servisima i napucavanje broja korisnika kao cilj sam po sebi. Sve je u tom duhu: šta je zaista vredno, a šta je samo zamajavanje prividom uspeha.

Završili smo epizodu zaključkom da ništa ne obećavamo, ali ni ne odbacujemo. Spremni smo da testiramo privremeni pop-up ili minimalni kanal na društvenim mrežama, eventualno kao eksperiment (čitavih šest meseci), uz dogovor da ignorišemo lajkove, pratiš, i “engagement”. Ako ne bude išlo, gasimo bez žaljenja.

Ovo je bila epizoda o iskrenim dilemama i internoj dijagnostici, ali i o menadžmentu lične energije, pažnje, i vremena. Sve to, naravno, uz dozu humora, štreberskih digresija, i zdrave terapije rantovanjem. Za one koji vole da zavire u “backend” procesa i razgovora – slobodno navalite.